Porfirije: Mladić u tragičnom vremenu nosio odgovornost i podneo žrtvu za svoj rod

Patrijarh Porfirije istakao je danas u Crkvi Svetog Luke na Vidikovcu da će ime generala Ratka Mladića ostati duboko utkano u pamćenje i molitve najvećeg dela srpskog pravoslavnog naroda, koji prema njemu oseća i neguje duboku zahvalnost, jer ga vidi kao vojnika i komandanta koji je u jednom teškom i tragičnom vremenu stajao na čelu vojske svoga naroda, nosio veliku odgovornost i teret, podneo žrtvu i položio život za slobodu, odbranu i opstanak svoga roda.

„Danas stojimo pred odrom raba Božijeg i brata našeg, Ratka generala, za koga znamo da je bio hrišćanin i o kome svedoče sveštenici koji su ga pohodili da se poslednjih godina smireno ispovedao i pričešćivao telom i krvlju Hristovom, verujući i nadajući se u milost i ljubav Božiju, i koji se na kraju upokojio držeći krst, krst Hristoliki na svojim grudima“, rekao je Porfirije tokom opela Ratku Mladiću.

Patrijarh je istakao da danas stojimo pred životom koji nije moguće odvojiti od jednog strašnog vremena, od užasnog rata, velikih stradanja, dubokih rana i trauma, izgubljenih domova, života i grobova.

„I zato se, moleći se danas za dušu pokojnika, za dušu ratnog generala, po ugledu na Hrista Gospoda, molimo i za sve one čiji su životi ugašeni u tom ratu“, rekao je Porfirije. Istakao je da se molimo jednom dušom, jednim umom, jednim srcem, za pokoj i duše i spasenje raba Božijeg Ratka.

„Molimo se da mu Gospod oprosti svaki greh, voljni i nevoljni, znani i neznani, i da ga nastani u mestu svetlom, u mestu cvetnom, u mestu pokoja, gde nema bolesti, ni žalosti, ni uzdisaja, nego gde je život beskonačni“, rekao je patrijarh. Dodao je da je i molitva Gospodu da porodici i srodnicima Ratka Mladića daruje utehu i nadu na život večni.

Patrijarh je rekao da poslednja reč o čoveku ne pripada smrti, ne pripada ni grobu, ni prolaznosti, ni ništavilu, već vaskrslom Hristu. „I sveti apostol Pavle nas na to podseća kada kaže: ’Ko si ti koji sudiš tuđem sluzi?’ Postoje naša razumevanja ljudska, postoje ljudski sudovi, ljudska pravda, i oni imaju svoje domete i svoj značaj, ali oni su, baš kao što je i priroda čovekova uslovljena i prolazna, i sami uslovljeni mnogim znanim i neznanim, vidljivim i nevidljivim, objektivnim i varljivim faktorima. Postoji i iskustvo čitavih naroda da zemaljski sud i zemaljska pravda nisu uvek svima merila istom merom“, ukazao je Porfirije.

I naš narod, dodaje, nosi takvo gorko iskustvo, ne poričući odgovornost čoveka za svoja dela. „Znamo da nijedan zemaljski sud nije nepogrešiv, niti njegova presuda može iscrpeti istinu o bilo kom životu, niti o jednom ljudskom životu. Zato je poslednji sud Božiji jedini konačan i jedini u potpunosti pravedan, jer pravda je Njegova, pravda večna, i reč je Njegova istina. Taj sud nije nalik sudovima ljudskim“, rekao je patrijarh. Kako je rekao, pred tim sudom stoje jedno naspram drugog ili, bolje reći, jedno u susret drugom – beskrajna ljubav Božija prema čoveku i sloboda čovekova da na tu ljubav uzvrati smirenim pokajanjem.

„Susret duše čovekove i ljubavi Božije jeste najdublja, našem umu nepojmljiva tajna. Nju nećemo u potpunosti razumeti sve do drugog Hristovog dolaska, kada će ono što je sada skriveno postati javno i kada će se svaki ljudski život pokazati. U punoj svetlosti istine Božije, Sveti Oci nas zato uče da će u večnosti biti mnogo iznenađenja, da se možda u blizini Božijoj neće naći neki za koje smo bili uvereni da tamo pripadaju, a da će u Njegovoj blizini biti mnogi koje smo po svojim ljudskim merilima smatrali dalekim od Njega“, rekao je Porfirije.

Naglasio je da je to razlog zbog kojeg Pravoslavna crkva ni o kom ne donosi konačnu presudu u odnosu na večnost, nego se za svakoga neprestano moli. „Ona se moli, nada se milosti Božijoj i sve prepušta sudu Onoga koji jedini poznaje srce svakoga čoveka i čiji je sud jedini pravedan“, napomenuo je patrijarh. Uputio je molitvu Gospodu da svima nama daruje mir, slogu, pokajanje, međusobno razumevanje, da jedni druge gledamo uvek i svagda isključivo i samo očima Hristovim.

„Neka Gospod prosti dušu bratu našem Ratku, generalu, i neka mu je večni spomen“, rekao je Porfirije na kraju besede.