Догодило се на данашњи дан – 5. септембар

Данас је субота, 5. септембар, 248. дан 2026. године. До краја године има 117 дана.

1568 – Рођен је италијански филозоф Томазо Кампанела, доминикански калуђер и утопијски мислилац, који је 27 година провео у тамници. У делу „Држава сунца“, написаном по узору на Платона и Томаса Мора, изложио је схватања о идеалном друштву као својеврсној платонистичкој социјалној држави.

1638 – Рођен је француски краљ Луј XИВ, познат као „Краљ Сунце“. На престо је ступио 1643. године, као петогодишњак, после смрти оца Луја XИИИ. Владао је 72 године, најдуже у историји Европе. Водио је више ратова настојећи да обезбеди премоћ Француске. Његово име постало је симбол апсолутистичке монархије. Саградио је дворац Версај, који је убрзо постао узор многим европским монарсима, а био је познат и као велики мецена.

1735 – Рођен је немачки композитор, пијаниста и диригент Јохан Кристијан Бах, најмлађи син Јохана Себастијана Баха. Живео је у Милану и Лондону, због чега је називан „италијански Бах“ и „енглески Бах“. Значајан је као композитор соната и концерата за клавир у рококо стилу и сматра се једним од претходника младог Волфганга Амадеуса Моцарта.

1791 – Рођен је немачки композитор Ђакомо Мајербер, чије је право име било Јакоб Либман Бер. Одиграо је значајну улогу у стварању француске велике опере. Међу његовим најпознатијим делима су опере „Хугеноти“, „Африканка“, „Роберт Ђаво“ и „Пророк“.

1798 – Турска је објавила рат Француској.

1800 – Малта је пала у руке Британаца под адмиралом Хорејшом Нелсоном, који је претходно блокирао француске трупе на том средоземном острву.

1857 – Умро је француски филозоф и математичар Огист Конт, један од оснивача филозофије позитивизма и социологије. Његова најпознатија дела су „Курс позитивне филозофије“, „Расправа о целини позитивизма“, „Систем позитивне политике“ и „Позитивистички катехизам“.

1860 – Русија, Британија, Француска, Пруска, Аустрија и Турска потписале су уговор о успостављању реда у Сирији, тадашњој територији Османског царства, после масакра над хришћанима.

1888 – Рођен је индијски филозоф и државник Сарвепали Радакришнан, професор филозофије, амбасадор у Москви, потпредседник Индије од 1952. године и председник од 1962. до 1967. године. Посебно се бавио религијом, етиком, историјом филозофије и односом цивилизацијских вредности Истока и Запада.

1902 – Рођен је амерички филмски продуцент Дарил Френсис Занук, који је 1933. године основао филмску компанију „Твенти сенчери фокс“. Био је продуцент низа значајних филмова, међу којима су „Плодови гнева“, „Све о Еви“, „Вива Запата!“, „Најдужи дан“ и „Млади господин Линколн“.

1914 – Немачки војници убили су у Првом светском рату француског писца и филозофа Шарла Пјера Пегија, једну од кључних јавних личности у борби за ослобађање невино осуђеног капетана Алфреда Драјфуса.

1914 – Француске трупе су, уз помоћ британског експедиционог корпуса, кренуле у контраофанзиву на фронту широком 500 километара, чиме је почела Прва битка на Марни у Француској.

1919 – У нападу белогардејаца на његов штаб погинуо је руски револуционар Василиј Иванович Чапајев, командант 25. стрељачке дивизије бољшевичке војске током грађанског рата у Русији.

1932 – Рођен је Миро Главуртић, сликар, илустратор, писац и издавач, један од оснивача и главних теоретичара београдске уметничке групе „Медиала“. Првенствено се бавио цртежом и графиком.

1939 – Сједињене Америчке Државе прогласиле су неутралност у Другом светском рату, што је промењено након јапанског напада на Перл Харбор у децембру 1941. године.

1960 – Председник Конга Жозеф Касавубу сменио је председника владе Патриса Лумумбу, једног од лидера борбе за сувереност земље. Лумумба је касније ухапшен и убијен у Катанги јануара 1961. године.

1972 – Палестински терористи убили су у Минхену 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара, које су претходно отели. Током догађаја погинули су и четворица терориста и један немачки полицајац.

1977 – Западнонемачка терористичка организација Фракција Црвене армије отела је председника Федерације западнонемачке индустрије Ханса Мартина Шлејера, чије је тело пронађено 19. октобра исте године у Француској.

1990 – Председници влада Северне и Јужне Кореје сусрели су се у Сеулу. Били су то први разговори на тако високом нивоу од завршетка Корејског рата.

1995 – Француска је извела прву у серији нуклеарних проба на пацифичком острву Муруроа у Француској Полинезији, што је изазвало осуде и масовне протесте широм света.

1997 – На стадиону у главном граду Парагваја, Асунсиону, током политичког митинга, услед изненадне олује срушила се трибина, при чему је погинуло 37 особа.

1998 – Скупштина Северне Кореје изабрала је Ким Џонг Ила за шефа Националне комисије за одбрану, што је тада био највиши положај у земљи.

2005 – Индонежански путнички авион типа „Боинг 737-200“ срушио се на стамбени део Медана, града на северу Суматре. Погинуле су 103 особе у авиону и још 47 људи на земљи.

2011 – У Београду је почела конференција Покрета несврстаних. Пола века након првог оснивачког самита одржаног у Београду 1961. године, Србија је, иако није чланица Покрета, поново била домаћин скупа.

2017 – Ураган Ирма, који се крајем августа формирао код Зеленортских острва, достигао је изнад Кариба највишу, пету категорију. У Карибима и на југу САД однео је 134 живота и изазвао огромну материјалну штету.

2020 – Умро је чешки редитељ Јиржи Менцл, добитник Оскара за филм „Строго контролисани возови“ из 1967. године и један од најзначајнијих представника чешког новог таласа.

2023 – Бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва легализовао је две заштићене територије намењене аутохтоном становништву амазонске прашуме, Акапури де Сима и Рио Грегорио, у државама Амазонас и Акра.