Dogodilo se na današnji dan

Danas je četvrtak, 3. septembar, 246. dan 2026. godine. Do kraja godine ima 119 dana.

1189 – Ričard I Plantagenet, poznat kao „Lavlje srce“, krunisan je za kralja Engleske.

1658 – Umro je Oliver Kromvel, vođa Engleske revolucije, čija je vojska porazila kraljevsku armiju 1644. kod Marston Mura i 1645. kod Nezbija, a kralj Čarls I je potom osuđen na smrt i pogubljen 1649. Odbivši titulu kralja, Kromvel je 1653. postao lord protektor Engleske, Škotske i Irske. Dve godine posle njegove smrti monarhija je obnovljena. Period republike u istoriji Engleske ostao je zapamćen kao vreme strahovlade.

1759 – Iz Portugala je počelo proterivanje rimokatoličkog monaškog reda jezuita (Societas Iesu).

1783 – Velika Britanija, SAD, Francuska i Španija potpisale su Pariski mir, čime je završen Američki rat za nezavisnost.

1791 – Francuska skupština usvojila je ustav kojim je uspostavljena ustavna monarhija, koja se pokazala kao kratkotrajna.

1806 – Srbi su na Deligradu, na ulazu u Đunisku klisuru između Ražnja i Aleksinca, pod komandom vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, odbili napad brojčano nadmoćnih turskih snaga i odbacili ih ka Nišu. Istog dana vojvoda Stanoje Glavaš oslobodio je Prokuplje.

1821 – Umro je rumelijski valija i beogradski vezir Marašli Ali-paša, koji je sarađivao sa Srbima u postizanju sporazuma o prekidu neprijateljstava. Krajem 1815. godine s knezom Milošem Obrenovićem sklopio je sporazum koji je Srbima obezbedio ograničenu samoupravu, što je Miloš iskoristio da je dalje postupno proširuje.

1826 – Nikolaj I krunisan je za cara Rusije.

1866 – U Ženevi je počeo prvi kongres Prve internacionale.

1877 – Umro je francuski državnik i istoričar Luj Adolf Tjer, osnivač i prvi predsednik Treće republike od 1871. do 1873. godine. Kao šef versajske vlade 1871. godine u krvi je ugušio Parisku komunu. Dela: „Istorija Francuske revolucije“, „Istorija konzulstva i carstva“.

1883 – Umro je ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od najznačajnijih predstavnika ruskog realizma. Prvi je ruski pisac čija su dela prodrla na Zapad, gde je čitan s divljenjem, a za života je uživao znatno veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima. Zanimao ga je tip „suvišnog čoveka“, plemića-intelektualca, i tip „nihiliste“, građanskog intelektualca suprotstavljenog svetu aristokratije. Predskazivao je revolucionarnu epohu u Rusiji. Dela: romani „Očevi i deca“, „Plemićko gnezdo“, „Rudin“, „Dim“, „Novina“, „Uoči novih dana“, pripovetke „Prolećne vode“, „Asja“, „Lovčevi zapisi“, drama „Mesec dana na selu“.

1900 – Rođen je finski državnik Urho Kekonen, predsednik Finske od 1956. do 1982. godine, najistaknutiji finski političar posle Drugog svetskog rata.

1910 – Rođen je Moris Papon, jedini francuski funkcioner koji je osuđen zbog učestvovanja u progonima Jevreja. Papon je 1942. godine izabran za generalnog sekretara oblasti Žirond, zaduženog za Službu za jevrejska pitanja. Od 1958. bio je šef pariske policije. Tokom rata u Alžiru ugušio je demonstracije u Parizu 1961. godine, kada su poginule desetine Alžiraca. Postao je poslanik 1968. godine na listi De Golove partije, a ministar budžeta 1978. Osuđen je 1998. na 10 godina zatvora. Tvrdio je da ništa nije znao o Holokaustu i da je pomagao Pokret otpora. Prebegao je u Švajcarsku, ali ga je tamošnja policija izručila Francuskoj. Zbog slabog zdravlja 2002. godine je oslobođen.

1921 – Rođen je režiser i scenarista Živorad Žika Mitrović. Pripadao je generaciji sineasta koja je neposredno nakon Drugog svetskog rata postavila temelje profesionalno organizovane filmske produkcije u Srbiji. Filmovi: „Ešalon dr M“, „Kapetan Leši“, „Marš na Drinu“, „Užička republika“, „Mis Ston“, „Signali nad gradom“, „Solunski atentatori“, „Nevesinjska puška“, „Savamala“, „Timočka buna“.

1931 – Kralj Jugoslavije Aleksandar I Karađorđević proglasio je novi Ustav kojim je ozakonjena čvršća vlast Krune. Ustanovljen je dvodomni sistem uvođenjem Senata kao gornjeg doma. Ostao je na snazi do okupacije Kraljevine Jugoslavije u aprilu 1941. godine.

1937 – Rođen je Dragan Babić, novinar, prevodilac i pisac. Najpoznatiji je kao autor i voditelj televizijskih emisija, poput serijala „Dvogled“, „Kino-oko“ i „Umeće življenja“. Bio je ličnost specifičnog šarma i ostavio je izuzetan trag u istoriji srpskog novinarstva. Objavio je sećanja „Putovanje na kraj jezika“.

1939 – Dva dana posle nemačkog napada na Poljsku, Velika Britanija i Francuska objavile su rat Nemačkoj. Bio je to početak Drugog svetskog rata.

1939 – Na kružnoj stazi oko Kalemegdana u Beogradu održano je veliko međunarodno automobilsko nadmetanje za „Veliku nagradu Beograda“. Pobednik je bio italijanski trkač Tacio Nuvolari, koji je nastupao za Auto Union, dok je drugoplasirani bio Manfred fon Brauhič iz ekipe Mercedes. Kao četvrti stigao je srpski trkač Boško Milenković, koji je vozio automobil tipa Bugati.

1943 – Italija je potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu, ali je ona obelodanjena tek 8. septembra. Kapitulacija je bila posledica uspešne vojne kampanje saveznika u Italiji, koja je započela iskrcavanjem na Siciliju Osme britanske armije pod komandom feldmaršala Bernarda Montgomerija u julu 1943. godine.

1948 – Umro je češki državnik Eduard Beneš, predsednik Čehoslovačke od 1935. do 1938. i od 1946. do 1948. godine. Bio je vođa Narodne stranke i najbliži saradnik prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Masarika. U Prvom svetskom ratu radio je na stvaranju slobodne Čehoslovačke, a potom Male Antante, saveza s Jugoslavijom i Rumunijom. Od osnivanja Čehoslovačke 1918. do 1936. bio je šef diplomatije, a posle Minhenskog sporazuma 1938. godine, kojim je Zapad predao Čehoslovačku na milost i nemilost nacističkoj Nemačkoj, podneo je ostavku i otišao u izbeglištvo u London, gde je tokom Drugog svetskog rata predvodio izbegličku vladu. Posle rata ponovo je postao šef države, ali je dao ostavku 1948. godine, kada su komunisti prigrabili svu vlast, i ubrzo je umro.

1953 – Stupila je na snagu Evropska konvencija o ljudskim pravima.

1962 – Umro je američki pisac Edvard Estlin Kamings, pesnik snažnog lirskog dara u čijoj su poeziji dominirale teme ljubavi i smrti. Dela: zbirke stihova „XLI pesma“, „Je 5“, „Viva“, „Tom“, „V20“, „1×1“, „Sedamdeset i jedna pesma“.

1971 – Sovjetski Savez, SAD, Velika Britanija i Francuska potpisali su sporazum o statusu grada Berlina.

1976 – Američki vasionski brod bez ljudske posade „Viking 2“ spustio se na Mars i počeo da šalje fotografije sa te planete.

1991 – Umro je Frenk Kapra, američki filmski režiser italijanskog porekla, trostruki dobitnik Oskara i autor komedija sa satiričnom notom. Filmovi: „Dogodilo se jedne noći“ (Oskar), „Gospodin Dids ide u grad“ (Oskar), „Izgubljeni horizonti“, „Upoznajte Džona Dua“, „Arsenik i stare čipke“, „Ne možete to poneti sa sobom“ (Oskar).

1992 – Sa teritorije pod kontrolom muslimana (Bošnjaka) i Hrvata, u centralnoj Bosni, raketom je oboren italijanski transportni avion u kojem su poginula sva četiri člana posade. Incident je na Zapadu skromno medijski propraćen i nije vođena ozbiljnija istraga, najverovatnije pošto je bilo jasno da ni na koji način ne mogu biti optužene snage Srba u BiH.

1996 – SAD su izvele jedan od najjačih vojnih napada na Irak od okončanja Zalivskog rata 1991. godine, ispalivši 27 krstarećih projektila na ciljeve na jugu te zemlje, sa obrazloženjem da je to kazna zbog pomoći armije Sadama Huseina jednoj od kurdskih frakcija u „zoni bezbednosti“ koju su UN proglasile na severu Iraka.

1997 – U vijetnamskom putničkom avionu „Tupoljev 134“, koji se srušio u blizini aerodroma u glavnom gradu Kambodže Pnom Penu, poginulo je 65 osoba, uglavnom stranaca.

1999 – Na graničnom prelazu Đeneral Janković između Srbije (SRJ) i Makedonije UNMIK je otvorio carinski punkt, ignorišući pritom zakone Srbije i SRJ.

2000 – Papa Jovan Pavle II beatifikovao je papu Pija IX, čiji je pontifikat trajao od 1846. do 1878. godine, uprkos oštrim prigovorima jevrejskih i liberalnih intelektualaca širom sveta, pošto se Pije IX smatrao ultrakonzervativcem. Beatifikacija je pripremna faza za kanonizaciju.

2002 – Vrhovni sud Izraela odlučio je da izraelske vlasti mogu da proteruju rodbinu palestinskih terorista ukoliko dokažu da predstavljaju pretnju bezbednosti Izraela.

2007 – Britanska vojska napustila je Basru, najvažniji centar naftne industrije u Iraku. Britanci su ranije već napustili tri južne provincije Iraka, predajući kontrolu domaćim snagama. Povlačenje je bilo posledica čestih napada u kojima je stradao veliki broj britanskih vojnika.

2013 – Broj izbeglih iz Sirije, kao posledica dvoipogodišnjeg građanskog rata, premašio je dva miliona, saopštio je Komesarijat UN za izbeglice (UNHCR).

2017 – Severna Koreja testirala je termonuklearni, odnosno hidrogenski projektil, namenjen za interkontinentalnu balističku raketu. Zvaničnici SAD potvrdili su da je lansiran „napredni nuklearni uređaj“. Termonuklearna, odnosno hidrogenska bomba razvijena je nakon upotrebe nuklearne bombe u Japanu 1945. godine i od nje je mnogo razornija. Prva hidrogenska bomba, koju su Amerikanci testirali 1952. godine, proizvela je energiju koja je odgovarala 10 megatona TNT-a, što je otprilike 1.000 puta jače od atomske bombe bačene na Hirošimu.

2017 – Rusija je rezultatom 3:2 savladala Nemačku u finalu Evropskog prvenstva u odbojci, koje je održano u Poljskoj, čime je postala prvak Evrope. Srbija je, pobedivši Belgiju u Krakovu, osvojila treće mesto.

2022 – Najmanje 70.000 ljudi u Pragu protestovalo je protiv tamošnje vlade. Protesti su izazvani nezadovoljstvom zbog rasta cena energenata, posebno struje i gasa, za šta su demonstranti okrivili i Vladu Češke i politiku Brisela, odnosno EU i NATO-a. Glavni zahtev bio je poziv na neutralnost Češke.

2025 – U Lisabonu se srušila žičara, turistička atrakcija poznata pod nazivom Glorija. Poginulo je 16 osoba, a 23 su povređene. Vozilo sa 40 putnika iskliznulo je iz šina, udarilo u zgradu i srušilo se, pri čemu je kabina uništena. Žičara Glorija postoji u Lisabonu od 1885. godine.

2025 – U Pekingu je održana velika vojna parada povodom 80 godina od pobede u Drugom svetskom ratu. Prikazana je, po opštoj oceni, impresivna kolekcija naoružanja i tehničkih sredstava.