Догодило се на данашњи дан

Данас је четвртак, 3. септембар, 246. дан 2026. године. До краја године има 119 дана.

1189 – Ричард И Плантагенет, познат као „Лавље срце“, крунисан је за краља Енглеске.

1658 – Умро је Оливер Кромвел, вођа Енглеске револуције, чија је војска поразила краљевску армију 1644. код Марстон Мура и 1645. код Незбија, а краљ Чарлс И је потом осуђен на смрт и погубљен 1649. Одбивши титулу краља, Кромвел је 1653. постао лорд протектор Енглеске, Шкотске и Ирске. Две године после његове смрти монархија је обновљена. Период републике у историји Енглеске остао је запамћен као време страховладе.

1759 – Из Португала је почело протеривање римокатоличког монашког реда језуита (Социетас Иесу).

1783 – Велика Британија, САД, Француска и Шпанија потписале су Париски мир, чиме је завршен Амерички рат за независност.

1791 – Француска скупштина усвојила је устав којим је успостављена уставна монархија, која се показала као краткотрајна.

1806 – Срби су на Делиграду, на улазу у Ђуниску клисуру између Ражња и Алексинца, под командом вође Првог српског устанка Карађорђа, одбили напад бројчано надмоћних турских снага и одбацили их ка Нишу. Истог дана војвода Станоје Главаш ослободио је Прокупље.

1821 – Умро је румелијски валија и београдски везир Марашли Али-паша, који је сарађивао са Србима у постизању споразума о прекиду непријатељстава. Крајем 1815. године с кнезом Милошем Обреновићем склопио је споразум који је Србима обезбедио ограничену самоуправу, што је Милош искористио да је даље поступно проширује.

1826 – Николај И крунисан је за цара Русије.

1866 – У Женеви је почео први конгрес Прве интернационале.

1877 – Умро је француски државник и историчар Луј Адолф Тјер, оснивач и први председник Треће републике од 1871. до 1873. године. Као шеф версајске владе 1871. године у крви је угушио Париску комуну. Дела: „Историја Француске револуције“, „Историја конзулства и царства“.

1883 – Умро је руски писац Иван Сергејевич Тургењев, један од најзначајнијих представника руског реализма. Први је руски писац чија су дела продрла на Запад, где је читан с дивљењем, а за живота је уживао знатно већи углед у француским него у руским књижевним круговима. Занимао га је тип „сувишног човека“, племића-интелектуалца, и тип „нихилисте“, грађанског интелектуалца супротстављеног свету аристократије. Предсказивао је револуционарну епоху у Русији. Дела: романи „Очеви и деца“, „Племићко гнездо“, „Рудин“, „Дим“, „Новина“, „Уочи нових дана“, приповетке „Пролећне воде“, „Асја“, „Ловчеви записи“, драма „Месец дана на селу“.

1900 – Рођен је фински државник Урхо Кеконен, председник Финске од 1956. до 1982. године, најистакнутији фински политичар после Другог светског рата.

1910 – Рођен је Морис Папон, једини француски функционер који је осуђен због учествовања у прогонима Јевреја. Папон је 1942. године изабран за генералног секретара области Жиронд, задуженог за Службу за јеврејска питања. Од 1958. био је шеф париске полиције. Током рата у Алжиру угушио је демонстрације у Паризу 1961. године, када су погинуле десетине Алжираца. Постао је посланик 1968. године на листи Де Голове партије, а министар буџета 1978. Осуђен је 1998. на 10 година затвора. Тврдио је да ништа није знао о Холокаусту и да је помагао Покрет отпора. Пребегао је у Швајцарску, али га је тамошња полиција изручила Француској. Због слабог здравља 2002. године је ослобођен.

1921 – Рођен је режисер и сценариста Живорад Жика Митровић. Припадао је генерацији синеаста која је непосредно након Другог светског рата поставила темеље професионално организоване филмске продукције у Србији. Филмови: „Ешалон др М“, „Капетан Леши“, „Марш на Дрину“, „Ужичка република“, „Мис Стон“, „Сигнали над градом“, „Солунски атентатори“, „Невесињска пушка“, „Савамала“, „Тимочка буна“.

1931 – Краљ Југославије Александар И Карађорђевић прогласио је нови Устав којим је озакоњена чвршћа власт Круне. Установљен је дводомни систем увођењем Сената као горњег дома. Остао је на снази до окупације Краљевине Југославије у априлу 1941. године.

1937 – Рођен је Драган Бабић, новинар, преводилац и писац. Најпознатији је као аутор и водитељ телевизијских емисија, попут серијала „Двоглед“, „Кино-око“ и „Умеће живљења“. Био је личност специфичног шарма и оставио је изузетан траг у историји српског новинарства. Објавио је сећања „Путовање на крај језика“.

1939 – Два дана после немачког напада на Пољску, Велика Британија и Француска објавиле су рат Немачкој. Био је то почетак Другог светског рата.

1939 – На кружној стази око Калемегдана у Београду одржано је велико међународно аутомобилско надметање за „Велику награду Београда“. Победник је био италијански тркач Тацио Нуволари, који је наступао за Ауто Унион, док је другопласирани био Манфред фон Браухич из екипе Мерцедес. Као четврти стигао је српски тркач Бошко Миленковић, који је возио аутомобил типа Бугати.

1943 – Италија је потписала капитулацију у Другом светском рату, али је она обелодањена тек 8. септембра. Капитулација је била последица успешне војне кампање савезника у Италији, која је започела искрцавањем на Сицилију Осме британске армије под командом фелдмаршала Бернарда Монтгомерија у јулу 1943. године.

1948 – Умро је чешки државник Едуард Бенеш, председник Чехословачке од 1935. до 1938. и од 1946. до 1948. године. Био је вођа Народне странке и најближи сарадник првог председника Чехословачке Томаша Масарика. У Првом светском рату радио је на стварању слободне Чехословачке, а потом Мале Антанте, савеза с Југославијом и Румунијом. Од оснивања Чехословачке 1918. до 1936. био је шеф дипломатије, а после Минхенског споразума 1938. године, којим је Запад предао Чехословачку на милост и немилост нацистичкој Немачкој, поднео је оставку и отишао у избеглиштво у Лондон, где је током Другог светског рата предводио избегличку владу. После рата поново је постао шеф државе, али је дао оставку 1948. године, када су комунисти приграбили сву власт, и убрзо је умро.

1953 – Ступила је на снагу Европска конвенција о људским правима.

1962 – Умро је амерички писац Едвард Естлин Камингс, песник снажног лирског дара у чијој су поезији доминирале теме љубави и смрти. Дела: збирке стихова „XЛИ песма“, „Је 5“, „Вива“, „Том“, „В20“, „1×1“, „Седамдесет и једна песма“.

1971 – Совјетски Савез, САД, Велика Британија и Француска потписали су споразум о статусу града Берлина.

1976 – Амерички васионски брод без људске посаде „Викинг 2“ спустио се на Марс и почео да шаље фотографије са те планете.

1991 – Умро је Френк Капра, амерички филмски режисер италијанског порекла, троструки добитник Оскара и аутор комедија са сатиричном нотом. Филмови: „Догодило се једне ноћи“ (Оскар), „Господин Дидс иде у град“ (Оскар), „Изгубљени хоризонти“, „Упознајте Џона Дуа“, „Арсеник и старе чипке“, „Не можете то понети са собом“ (Оскар).

1992 – Са територије под контролом муслимана (Бошњака) и Хрвата, у централној Босни, ракетом је оборен италијански транспортни авион у којем су погинула сва четири члана посаде. Инцидент је на Западу скромно медијски пропраћен и није вођена озбиљнија истрага, највероватније пошто је било јасно да ни на који начин не могу бити оптужене снаге Срба у БиХ.

1996 – САД су извеле један од најјачих војних напада на Ирак од окончања Заливског рата 1991. године, испаливши 27 крстарећих пројектила на циљеве на југу те земље, са образложењем да је то казна због помоћи армије Садама Хусеина једној од курдских фракција у „зони безбедности“ коју су УН прогласиле на северу Ирака.

1997 – У вијетнамском путничком авиону „Тупољев 134“, који се срушио у близини аеродрома у главном граду Камбоџе Пном Пену, погинуло је 65 особа, углавном странаца.

1999 – На граничном прелазу Ђенерал Јанковић између Србије (СРЈ) и Македоније УНМИК је отворио царински пункт, игноришући притом законе Србије и СРЈ.

2000 – Папа Јован Павле ИИ беатификовао је папу Пија ИX, чији је понтификат трајао од 1846. до 1878. године, упркос оштрим приговорима јеврејских и либералних интелектуалаца широм света, пошто се Пије ИX сматрао ултраконзервативцем. Беатификација је припремна фаза за канонизацију.

2002 – Врховни суд Израела одлучио је да израелске власти могу да протерују родбину палестинских терориста уколико докажу да представљају претњу безбедности Израела.

2007 – Британска војска напустила је Басру, најважнији центар нафтне индустрије у Ираку. Британци су раније већ напустили три јужне провинције Ирака, предајући контролу домаћим снагама. Повлачење је било последица честих напада у којима је страдао велики број британских војника.

2013 – Број избеглих из Сирије, као последица двоипогодишњег грађанског рата, премашио је два милиона, саопштио је Комесаријат УН за избеглице (УНХЦР).

2017 – Северна Кореја тестирала је термонуклеарни, односно хидрогенски пројектил, намењен за интерконтиненталну балистичку ракету. Званичници САД потврдили су да је лансиран „напредни нуклеарни уређај“. Термонуклеарна, односно хидрогенска бомба развијена је након употребе нуклеарне бомбе у Јапану 1945. године и од ње је много разорнија. Прва хидрогенска бомба, коју су Американци тестирали 1952. године, произвела је енергију која је одговарала 10 мегатона ТНТ-а, што је отприлике 1.000 пута јаче од атомске бомбе бачене на Хирошиму.

2017 – Русија је резултатом 3:2 савладала Немачку у финалу Европског првенства у одбојци, које је одржано у Пољској, чиме је постала првак Европе. Србија је, победивши Белгију у Кракову, освојила треће место.

2022 – Најмање 70.000 људи у Прагу протестовало је против тамошње владе. Протести су изазвани незадовољством због раста цена енергената, посебно струје и гаса, за шта су демонстранти окривили и Владу Чешке и политику Брисела, односно ЕУ и НАТО-а. Главни захтев био је позив на неутралност Чешке.

2025 – У Лисабону се срушила жичара, туристичка атракција позната под називом Глорија. Погинуло је 16 особа, а 23 су повређене. Возило са 40 путника исклизнуло је из шина, ударило у зграду и срушило се, при чему је кабина уништена. Жичара Глорија постоји у Лисабону од 1885. године.

2025 – У Пекингу је одржана велика војна парада поводом 80 година од победе у Другом светском рату. Приказана је, по општој оцени, импресивна колекција наоружања и техничких средстава.